Organizacioni odbor je nažalost ostao bez jednog člana, našeg druga, Bubeta Dobrosavljeva. Nikola Kopčanski je poklonio puno poverenje ostatku Odbora, Mići Škoriću i Miri Zrnić. Mi smo zadatak shvatili ozbiljno i želeli smo da ova proslava bude bar na nivou prethodnih.
Uvek je prvo pitanje, gde organizovati proslavu. Hteli smo da to bude nešto opušteno i ne previše skupo. Da imamo veliki zajednički sto i dobar roštilj, uz klasičan izbor pića. Ne manje značajan je i parking na kome obično ima mesta. Sve to dobili smo u restoran klubu “Sonja” na stadionu FK “Kabel” kod Štranda.
Obično se ovakvi događaji planiraju vikendom. Ali za vikend neki su se vraćali SA, a drugi putovali NA more. Tako smo izabrali sredinu nedelje, sredu, 14. jun u 13h. Bio je lep dan, možda prvi posle mnogih kišnih dana.
Bilo je lepo, opušteno i neformalno. U sali je bila muzika sa ozvučenja ali nije ometala razgovor. A nama je razgovor uvek bio najvažniji !!!
Hrana je bila dobra, roštilj pravi, a Mića se pobrinuo za kolače. Doneo je divne sitne kolače koji su se svideli svima, čak i konobarici. Anka nam je donela oraha da grickamo. A Visla je morao da ide do kola po novu flašu rakije jer smo prvu popili. Toliko o hrani i piću!
U jednom momentu postavilo se pitanje da li je neko od naših profesora živ?! Nakon kraćeg razgovora utvrdili smo da su žive Maja Kleut, prof. srpskog i Marta, prof. fizičkog koja je držala časove devojčicama u prvom razredu gimnazije.
Druga tema koja je izazvala interesovanje bila je, gde smo slavili 10, 15 i 25 godina mature?! O tome zapisa nema. Postoji možda kod svakog u nekom budžaku zaturena fotografija. Sećanja, naravno varljiva i izbledela. Znali smo samo da je prva proslava bila za 10g mature na Tvrđavi…. Pogledajte sliku na linku:Mi u školskim klupama gimnazije za 10 godina mature!!!
Opet smo pričali i o tome da se češće sastajemo. Svi to žele!!! A krenuli smo 2019.g ali nas je korona potpuno izbacila iz normalnog života. Setili smo se i da je odavno Anka predložila da organizujemo jednu vožnju čamcem po Tisi u njenom Titelu. Ona je rekla da to i dalje stoji kao mogućnost. Ova ideja je svima privlačana. Sad samo da je realizujemo.
Svi su bili odusevljeni idejom da se napravi nova verzija našeg tabloa iz 1968.godine, sa starim i novim slikama. Zamislite svoju sliku iz mladosti i pored nje slika 40, 50 ili 55 godina kasnije!!! Fotografisani su portreti svih prisutnih, a kad će biti Tablo, ne zna se.
Subota, 25. maj 2019, popodne, na Dan mladosti!!! Sastali smo se kod Miće i Kate na Kamenjaru. Vreme idealno, sunčano, a nije vrućina. Ambijent predivan, pored Dunava. Društvo iz IV4 u impozantnom broju od 16 bivših đaka. Hrane i pića je bilo mnogo više nego što smo mogli da pojedemo. Za to su se potrudili pre svega naši domaćini, ali su svoj doprinos dali i drugi. Ljubinka, Bube i Anita doneli su kolačima, Nada je pripremila pecivo, a Visla je doneo raznog pića.
Svi su bili nasmejani, a Mića i Kata kao domaćini su ugođaj doveli do savršenstva. Na odlasku neko je rekao da ne treba ništa menjati, nego da i sledeći put opet dolazimo kod njih. Oni su to oduševljeno prihvataili. Naravno, videćemo gde će biti susret u maju ili junu sledeće godine. Kamenjar nije isključena, ali ima toliko lepih mesta…… Neka to bude mala neizvesnost.
Kao uvek do sada bili smo oduševljeni što smo zajedno. Bilo je puno priče i smeha. Na muziku smo slabo reagovali. Mića Škorić je pozdravio skup i prisetio se dragih drugove koji više nisu među živima.
Iako je hrana bila dobra nije se baš mnogo jelo, a kanda se pilo još manje. Torta je bila ili mala ili dobra, jer je otišla cela. Najveći deo smo pojeli, a ono malo što je ostalo preuzeli najveći ljubitelji slatkiša.
Prošlo je neverovatnih 55 godina od mature u maju, daleke 1968. godine. Veliki je uspeh što smo proslavili i ovaj jubilej. Mnogi su prestali davno da slave godišnjice mature. Ali mi, NE!!!
Bilo je raznih priča i sećanja. Bilo je tužno kad smo se setili naših drugova koji su preminuli. Nismo znaili tačno koliko ih je. Nabrajli smo ih po imenu i nažalost njih jedanaest više nije među nama. Ne može se pobeći od toga da “… jesen života tu je“… Ipak, nadamo se da ćemo proslaviti i 60 godišnjicu… !!!
Pogledaj slike Dogovorili smo se da se viđamo svake godine. Prvi susret godinu dana posle jubilarne 50-godišnjice bio je 2019. To je bio i jedini sastanak.
A onda je stigla korona!!! Godina 2020. počela je epidemijom virusa Covid 19. U početku niko ništa nije znao. Vladao je optimizam. Svi smo mislili da će frka do leta proći, a završilo se posle tri haotične godine, 2022. Maske, izolacija, vakcine, covid bolnice, respiratori, antivakseri,…. I, veliki broj smrtnih slucajeva… Strašno!
Pogledaj slike
Jubilarnu, 50-tu godišnjicu mature obeležili smo 2018. godine u Klubu Advokatske komore Vojvodine.
Kao uvek do sada bili smo oduševljeni što smo zajedno. Bilo je puno priče i smeha. Imali smo i živu muziku, što je doprinelo dobrom raspoloženju. Jelo se i pilo umereno, a tortu smo skoro pojeli.
Prihvaćen je predlog da se viđamo svake godine!!!
Godine 2013. slavili smo 45 godina mature. Bilo je to na Ribarskom ostrvu u retoranu Elektrovojvodine.
Slike najbolje pokazuju kako nam je bilo. Igrom slučaja imali smo i muzike, jer je grupa apsolvenata slavila svoju godišnjicu, pa smo se malo priključili.
Te godine smo bili ambiciozni, otišli smo i u gimnaziju.
Gledali smo školski dnevnik, bili u razredu i svako od prisutnih rekao je par reči o sebi. Sa nama je bila i profesorka Maja Kleut.
Bili smo u gimnaziji i sa nama je tada poslednji put bila naša neverovatna profesorka, Ljubica Vranešević.
Održala nam je čas, a onda smo zajedno otišli u restoran “Cesla” na večeru.
Pretposlednje godine prošlog veka proslavili smo 30 godina mature i mislili kako je to mnogo!
Sa nama su bile profesorke Ljubica Vranešević i Gordana Dražić. Išli smo u školu, a zatim u restoran “Beli lav” u Dunavskoj ulici. Restoran više ne postoji ali je na našim slikama sačuvan delić enterijera i može se videti dobra atmosfera koja je vladala te večeri.